Незаборавно дружење
,, Стижу! “ , узвикнула је педагог. Завладао је мир у учионици. Деца са Косова су дошла. Изгледали су веома збуњено, баш као и ми.
Сви смо били у неизвесности и са радошћу смо слушали попа и директорку који су их поздрављали. Прозивали ко ће код кога да гостује. Увече смо сви заједно отишли у тржни центар.
У суботу смо имали слободан дан. Свако дете је водило свога госта где је хтело. Многи су ишли у Зоолошки врт и на Калемегдан. Куповали смо сладоледе, неки су се возили возићем, неки су ишли у разне музеје, пошто је била Ноћ музеја. Дан нам је пролетео.
У недељу смо се окупили испред школе. Аутобусом смо се возили до Авале. Док смо путовали одлично смо се забављали. Певали смо песме и причали вицеве. Обишли смо Споменик незнаном јунаку и Авалски торањ. Отишли смо на ручак. Тамо смо се сви заједно играли , неки у се чак и прскали. Касно увече смо отишли на журку у школи. Заједно смо певали, играли, забављали, па чак и плакали. Тако је трајало да касно.
У понедељак смо посетили Oпштину Вождовац. Председник општинеје поздравио наше госте. Поред њега ту су били и остали чланови председништва. Затим смо отишли на стадион на врху тржног центра. Та нова и необична грађевина се свима допала.
Увече смо отишли у „Сава“ Центар где смо уживали у музици познатих личности: Душана Свилара, Топалка, Жељка Васића, Славице Ћуктераш, Лексингтон бенда,....
Уторак је. Сви смо устали рано да би испратилинаше пријатеље. Тужно и болно је било. Неки су чак почели и да плачу. Растали смо се. Они су отишли далеко, а ми смо остали тужни, али испуњени новим пријатељством.
Настављамо онај исти стари живот, само што сада у нашим срцима има нешто ново што никада нећемо заборавити, забаву и дружење, љубав и пријатељство нас и деце са Косова. Надам се да смо овој деци улепшали барем део њиховог детињства. Ми их никада нећемо заборавити, а надам се да они неће заборавити нас. <3 <3
Ана Дељанин VI-5
,, Стижу! “ , узвикнула је педагог. Завладао је мир у учионици. Деца са Косова су дошла. Изгледали су веома збуњено, баш као и ми.
Сви смо били у неизвесности и са радошћу смо слушали попа и директорку који су их поздрављали. Прозивали ко ће код кога да гостује. Увече смо сви заједно отишли у тржни центар.
У суботу смо имали слободан дан. Свако дете је водило свога госта где је хтело. Многи су ишли у Зоолошки врт и на Калемегдан. Куповали смо сладоледе, неки су се возили возићем, неки су ишли у разне музеје, пошто је била Ноћ музеја. Дан нам је пролетео.
У недељу смо се окупили испред школе. Аутобусом смо се возили до Авале. Док смо путовали одлично смо се забављали. Певали смо песме и причали вицеве. Обишли смо Споменик незнаном јунаку и Авалски торањ. Отишли смо на ручак. Тамо смо се сви заједно играли , неки у се чак и прскали. Касно увече смо отишли на журку у школи. Заједно смо певали, играли, забављали, па чак и плакали. Тако је трајало да касно.
У понедељак смо посетили Oпштину Вождовац. Председник општинеје поздравио наше госте. Поред њега ту су били и остали чланови председништва. Затим смо отишли на стадион на врху тржног центра. Та нова и необична грађевина се свима допала.
Увече смо отишли у „Сава“ Центар где смо уживали у музици познатих личности: Душана Свилара, Топалка, Жељка Васића, Славице Ћуктераш, Лексингтон бенда,....
Уторак је. Сви смо устали рано да би испратилинаше пријатеље. Тужно и болно је било. Неки су чак почели и да плачу. Растали смо се. Они су отишли далеко, а ми смо остали тужни, али испуњени новим пријатељством.
Настављамо онај исти стари живот, само што сада у нашим срцима има нешто ново што никада нећемо заборавити, забаву и дружење, љубав и пријатељство нас и деце са Косова. Надам се да смо овој деци улепшали барем део њиховог детињства. Ми их никада нећемо заборавити, а надам се да они неће заборавити нас. <3 <3
Ана Дељанин VI-5