За мене је љубав...
Љубав je jедноставна реч која у људима буди хиљаду различитих осећања. Сви ми желимо и чезнемо за оном "правом љубављу", за осећањем истинског припадања особи до које нам је стало. Али, шта је заправо љубав?
Научници je дефинишу као комплекс који укључује осећање еротике, емоционалне и бихевиоларне елементе које је тешко размрсити. Биолози и хемичари је виде као моћно неуролошко стање, попут глади и жеђи, само трајније.
За мене је љубав још увек непознат појам. Још увек немам довољно година, а ни животног искуства како бих изнела своју дефиницију или виђење ње. До сада су то биле само симпатије, дечија заљубљеност. То је нешто пролазно, у преводу значи "неразумно", док је љубав вечна и искрена.
Међутим, ми можемо волети и наше родитеље, брата, сестру, најбоље пријатеље, баку и деку, не само особе супротног пола. За љубав увек треба бити спреман да прећутиш, јер је она такође и компромис. Важно је знати испољити је на прави начин, преко нежности и пожртвованости. Те две речи, тако кратке, али не и безначајне, то "волим те", које некада заборавимо да кажемо, оне некоме значе све. Не треба их олако користити, јер ће оне онда временом изгубити свој прави значај.
Љубав може бити и болна, пуна патње. Она треба бити задовољство, не туга. Весеље и радост, не сузе и неизвесност. То је осећај у којем се утапамо, дубље и дубље, тако да никада не желимо остати без њега. Што дубље тонемо у њу, то смо јачи и срећнији.
Ми, деца смо они који не знамо шта значи истински волети особу другог пола. Наша срца још увек нису спознала топлину и светлост нечијег постојања, у нама разум није препустио место срцу. Нас она оплемењује, наслућујемо је и желимо да је истински доживимо.
Љубав понекад значи и опроштај који се даје из дубине срца, а не из ума. Праштањем доказујемо да довољно волимо ту особу како би на страну ставили свој его и понос. Она није слабост, већ снага, није глупост, већ мудрост. Она је, у својој суштини, племенитост.
Надам се да ћу једнога дана и ја доживети ону "праву и истинску љубав", али до тада, мени, као и мојим вршњацима остаје само заљубљеност, и нада да ћемо је и ми једном искусити, искрено волети и бити вољени истом мером.
Катарина Николић VIII/4
Моје одељење јесте мртво море
У животу тешко је разликовати се, а да вас већина не угрози. Тешко је задржати своју личност и ставове. Увек ће неко имати другачија уверења од вас, али можда се баш тиме допуњујемо?
Врло лако је осуђивати, а тешко прихватити и разумети некога. Због чега је тако? У разреду имамо једну тамнопуту девојчицу са прелепим и , пре свега, искреним осмехом. Њена унутрашњост хиљаду пута је боља и лепша од свих заједно. Она има свој чаробни свет и слободан, налик птици. Иако није одличан ђак, она зна своје друге вредности. Она пише песме и слика. Као и људи из приповетке ,,Мртво море".
Једном ме је запитала: ,,Да ли сам добро нацртала?" Била је то прелепа девојка са крупним очима и чаробним осмехом. Некако загонетним као Мона Лизиним. Фасцинирала ме је толика скромност девојчице која је то нацртала. Она није била свесна свог умећа. Била јој је потребна потврда других који су често из љубоморе потцењивали њен рад и рушили јој снове. Она се истицала у мору исте деце. Сва та друга деца су имала оста уверења, исто су се понашали. Као ,,клонови", непрекидно су следили једни друге.
Многи неће схватити да сам писала о чаробној девојчици. Остављам то вама да процените. Разумела сам је и стално охрабривала познатом реченицом: ,,Немој да размишљаш о њима, гледај себе!" , касније бисмо се обе смејале, знајући за своје вредности. Нас све смо се пронашле и цениле друге ствари, сликање, песме, доброту... Постале смо чврсте и браниле смо своје ставове. Њу су често знали да расплачу. Да је спусте ,,испод земље" својим гнусним коментарима и то све јер је била различита.
Никада нећу разумети зашто људи имају потребу да понижавају људе око себе. Због чега морају све да знају и у све да буду упућени? Највише ме занима шта имају против некога ко је другачији од њих. Различитости красе планету! Никада нећу одустати од своје различитости, својих ставова, принципа. То је оно што мене и ,,чаробну девојчицу" чини посебним и важним. Такав је живот и треба се борити са тим!
Анђела Бојковић VII-2